Тренинг: трајан рад

Мајстори системе нас подучавају да тренирамо на начин који нам омогућава да истрајемо сат, два или три истим темпом вежбања. То подразумева сате и сате слободног рада истом константном брзином. Да ли сте се запитали зашто? Шта то заправо значи?

У неким борилачким спортовима методологија често може бити баш супротна томе. Ученици вежбају одређене технике или серију увежбаних потеза и покрета да би их испробали у реалном времену што брже могуће. Кроз такав приступ грешке у раду се веома лако сакрију и може доћи и до повреда. Кроз овакав рад "на снагу и брзину" вежбач ограничава своју перспективу и свој капацитет за учење.

Маратонци често кажу да се при екстремним дистанцама најситније грешке вишеструко умножавају.

Како се ово односи на наш начин вежбања системе? Узмимо као пример ломљење структуре и бацање. Обично својим ученицима поручујем да крену са основним корацима:

1.) изломити структуру противника

2.) одузети ослонац противнику

3.) обезбедити простор да би противник могао да "пропадне"

4.) пустити да тежина противника одради своје (и додати тежину по потреби)

Кад својој групи поручим да тернирају брзином коју могу да бар 2-3 сата одрже, видим да покушавају нове потезе. Комуницирају једни с другим, развијају нова решења или решавају изазове без икакве блокаде или напетости. Вежбање ломљења структуре ниским интензитетом у трајању од неколико сати откриће вам најситније грешке у раду. Кад се заморите, ваше слабе тачке ће се открити и моћићете да радите на њима и тим путем ће се поправити.

Са брзим и напетим спарингом вежбачи се пре свега враћају и ослањају се на оно што већ знају. Тренинг постаје понављање старих и лоших навика и утврђивање ствари који су им можда одговарале раније. Процес учења је ефективно упропашћен. Нема више креативности ни напредка. Кад се заморе и не могу да дођу до траженог резултата сировом снагом, одустану. Прекину са радом и грешке остају прикривене.

Да закључим - није ми идеја да не треба радити спаринг или тестирање пуном брзином. Оно што желим да изразим - многи не знају важност "дуготрајног рада". Мноштво стилова и спортова би могли да се окрену ка системи и да виде корист од оваквих методологија.

Оригиналан текст: Милош Малић - Система Осло

Превод: Никола Смиљанић